Zubdatunniso begim
Zubdatunniso begim | |
---|---|
Boburiy hukmdorning qizi | |
Turmush oʻrtogʻi |
Sipihr Shikoh (turm. 1673) |
Farzandlari | Ali Tabar Mirzo |
Uy | Timurylar |
Otasi | Avrangzeb |
Onasi | Dilrasbonu begim |
Dini | sunniy |
Zubdatunniso begim (forscha: زبده النساء بیگم; 1651-yil 2-sentyabr – 1707-yil 17-fevral) – Boburiylar malikasi, imperator Avrangzeb va uning rafiqasi Dilrasbonu begimning uchinchi qizi.
Hayoti
[tahrir | manbasini tahrirlash]Zubdatunniso begim 1651-yil 2-sentyabrda Multan shahrida tugʻilgan. Uning otasi Avrangzeb oʻsha paytda shahzoda boʻlgan[1], onasi Dilrasbonu begim hisoblanadi. U yaxshi taʼlim olgan[2]. Zubdatunniso islom taʼlimotlari haqida chuqur bilimga ega boʻlgan[3].
Zubdatunniso oʻzining birinchi amakivachchasi shahzoda Sipihr Shikohga 1673-yil 30-yanvarda turmushga chiqadi, u amakisi, valiahd shahzoda Dara Shikoh va uning xolasi Nodirabonu begimning uchinchi oʻgʻli edi[4]. Unga 400 000 rupiy miqdorida nikoh puli beriladi[5]. Hamidabonu begim toʻyni uyushtirgan[6]. 1676-yilda Zubdat Shahzoda Ali Tabar ismli oʻgʻil tugʻadi, lekin bola tugʻilgandan keyin olti oy oʻtgach vafot etadi[7].
Zubdatunniso 1707-yil 17-fevralda, otasining vafotidan bir oy oldin vafot etdi[8].
Ajdodlari
[tahrir | manbasini tahrirlash]Zubdatunniso begimning ajdodlari | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Manbalar
[tahrir | manbasini tahrirlash]- ↑ Sir Jadunath Sarkar. History of Aurangzib: Reign of Shah Jahan. War of succession. Orient Longman, 1973 — 38-bet.
- ↑ Sarfaraz Hussain Mirza. Muslim Women's Role in the Pakistan Movement. Research Society of Pakistan, University of the Punjab, 1969 — 4-bet.
- ↑ Schimmel, Annemarie. Islam in the Indian Subcontinent, Volume 2, Issue 4, Part 3. Leiden: Brill, 1980. ISBN 9789004061170.
- ↑ Sir Jadunath Sarkar. Volume 3 of History of Aurangzib: Mainly Based on Persian Sources. South Asian Publishers, 1981 — 39-bet.
- ↑ Sudha Sharma. The Status of Muslim Women in Medieval India. SAGE Publications India, 21 March 2016 — 113-bet. ISBN 9789351505679.
- ↑ Soma Mukherjee. Royal Mughal Ladies and Their Contributions. Gyan Books, 2001 — 106-bet. ISBN 9788121207607.
- ↑ Hansen, Waldemar. The Peacock Throne : The Drama of Mogul India., 1. Indian ed., repr., Motilal Banarsidass, 1972 — 393-bet. ISBN 9788120802254.
- ↑ William Irvine. Later Mughal. Atlantic Publishers & Distri, 1971 — 2-bet.